Site menu
Statistics

Total online: 1
Guests: 1
Users: 0


Проблеми у телесном и моторичком развоју деце

         Много пута смо могли чути о великом проценту школске дјеце са постуралним поремећајима (равним стопалима, „X", „О", ногама, кифозама, лордозама, сколиозама). Истраживања која су вршена деведесетих година указивала су да се ради од око 60% школске дјеце код којих се уочавају ови недостаци. Данас све је већи број истраживања над школском децом где је 90% њих са постуралним поремећајима. И број гојазне дјеце међу популацијом школске деце константно се повећава. Ниво развоја моторичких способности код данашње деце је веома низак. Деца не знају на прави начин да се крећу, ходају, трче, скачу. Наравно да оваква ситуација директно утиче на здравствени статус деце, отпорност дечијег организма и способности да се супротстави болестима, развоју органских система и функције организма. Поставља се питање о здрављу нације у будућности, развоју клубског и националног спорта, проценту радно способног становништва, квалитета живота уопште. Ако анализирамо услове и начине живота у којима данашња деца одрастају лако је закључити да је ријеч о хипокинезији као најзначајнијем фактору који утиче на ове појаве код деце. Свакако да и начин исхране са значајним фактором утиче на ове проблеме. Сви ови закључци јасно нам указују да је деци неопходно створити услове за правилним телесним развојем, развојем моторичких способности. Да би нешто у том смислу могли учинити треба кренути од предшколског узраста дјетета, односно најбурнијег и најзначајнијег периода у онтолошком развоју човјека. Дете своје способности највише може да развије до седме године. Доказано је да је предшколски узраст најзначајнији у цјелокупном формирању личности. Касније долази само до учења разних модификација и прилагођавања разним ситуацијама у животу.

Навику за телесним вежбањем треба створити од најранијег дјетињства као неопходност живота савременог човека у урбаним срединама!
Мали је број вртића који се могу похвалити просторијама и особљем оспособљеним за часове телесног вежбања и покретне игре. Мали је број паркова са очуваним справама за моторички развој и игру дјеце. И сами родитељи немају навику да паркове са справама за децу посећују, пруже слободу деци да се по њима крећу. За правилно формирање тијела и развој моторичких способности јако је битан период до дванаесте године живота.


Професори физичког васпитања у нашем образовном систему почињу рад са дјецом тек од једанаесте године. Тело је школским програмом недовољно стимулисано физичким активностима, у односу на потребе детета у развоју.

                      Велики број основних школа у Републици Србији и нема фискултурну салу. Мали је број оних и који поседују отворене спортске терене. Ретко у којој фискултурној сали се може наћи нека гимнастичка справа или спортски реквизити. Многе школе немају чак ни лопте. Тако да ни професори физичког васпитања не могу да реализује све оне кретне активности које би превенирале појаве о којима говоримо. Као веома критичан моменат за појаву лоших држања је моменат поласка дјеце у школу. Период наглог раста, уз нови начин живота дјетета (претежно сједење) услед обавеза који се пред децу постављају, ношење тешких школских торби, нејако и недовољно формирано тело углавном доводе до лоших држања и постуралних поремећаја, који ако се не реагује, често касније доводе до деформитета. Родитељи свесни ситуације и проблема уписују своју дјецу у спортске клубуве у нади да ће тиме свом дјетету пружити могућност правилног развоја. То је најчешће у узрасту од 8 до 9 година када су постурални проблеми код дјеце већ изражени.

       Спортске игре са лоптом које су и најпопуларније код родитеља и дјеце, нису активности саме за себе које могу превентивно да делују на правилно формирање тела дјетета, нити пружају општи моторички развој на коме је неопходно и једино исправно радити у овом узрасту. Тренери у клубовима примећују да деца не знају да трче, скачу, да се на прави начин крећу и држе. На Факултетима Спорта и физичког васпитања јасно се указује на проблеме који проистичу из ране специјализације дјеце у спортовима. Поред негативног ефекта на постизање врхунског спортског резултата, јасно је да рана специјализација негативно дјелује на правилно формирање тијела дјетата у савременим условима живота.


О корективном или превентивном аспекту пливања и физичке вежбе у води, исправно је говорити из перспективе допунске методе, а никако о активности која је довољна сама по себи.

                   Рад на корекцији постуралних поремећаја и деформитета код дјеце је веома тежак, напоран, болан и често незанимљив деци. Захтева бројан пожртвован и стручан кадар. Велики проблем у пракси лечења су конзервативне и застареле методе које многи родитељи и дјеца не желе или се једва одлучују прихватити(ортопедске ципеле, разни мидери и гипсани корзети, хирушке интервенције). Мали је број државних здравствених установа где родитељи могу да укључе своју дјецу у активан корективан рад са дјецом, у смислу лечења покретом, кретањем, које гаје и традиционално развијају овакав једино прихватљив модел приступању проблема деце са постуралним поремећајима. У спортској пракси имали смо више пута прилике да се упознамо са спортистима (спортски аеробик, спортска гимнастика, плес, балет) којима су лекари саветовали мидере, операцију, родитељи нису прихватили, а деца подвргнута телесном вежбању и успеху у тој спортској активности. Осим што су постизали натпросечне резултате, нису имали телесне проблеме као што се претпостављало јер је услед адекватне физичке вјежбе и посвећености спортској активности проблем био коригован у извесној мјери, а они били научени на који начин кроз живот морају да се носе са својим проблемом. Анализирајући постурални статус дјеце, и слабост конкретне мускулатуре лако се закључује да су вежбе на справама (вишења, њихања, љуљања, упори, ставови, издржаји) неприкосновене у правилном формирању тијела дјетета, ако су оне у комбинацији са атлетским активностима (ходања, трчања, скокова, бацања) као мајком свих спортова, затим пливањем, основама борилачких спортова (падови, вучења, надвлачења, потискивања, гурања) и спортским играма (кошарка, рукомет, фудбал, одбојка, тенис) успјех у правилном формирању тијела дјетета и његових моторичких способности не може да изостане.

Log In
Search
Calendar
«  March 2024  »
SuMoTuWeThFrSa
     12
3456789
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31
Site friends
  • uCoz Community
  • uCoz Manual
  • Video Tutorials
  • Official Template Store
  • Best uCoz Websites
  • Copyright MyCorp © 2024
    Make a free website with uCoz